Rad u transportu u SAD-u poslednjih godina postaje sve češći izbor među ljudima sa Balkana. Mnogi od njih prolaze kroz slične faze i korake da bi započeli svoj život i posao u Americi, posebno u sektoru lakih komercijalnih vozila kao što je Box Truck. U nastavku je prikazan uobičajen redosled koraka koje mnogi prolaze.
1. Dolazak u SAD putem turističke vize (B1/B2)
Većina ljudi dolazi u SAD na osnovu turističke vize, koja važi za putovanja u privatne, poslovne ili medicinske svrhe. Građani zemalja koje nisu deo Visa Waiver programa moraju prethodno proći proces apliciranja, koji uključuje:
- Popunjavanje DS-160 obrasca
- Plaćanje takse (185 USD)
- Zakazivanje i obavljanje intervjua u američkoj ambasadi
Na intervjuima se najčešće naglašava namera turističkog boravka i vezanost za matičnu zemlju kroz posao, školovanje, imovinu ili porodicu. Viza se često izdaje na 10 godina, s tim da svaki ulazak obično omogućava boravak od 6 meseci.
2. Avionska karta i ulazak u SAD
Nakon dobijene vize, sledeći korak je organizovanje puta. Cene povratnih avionskih karata iz Evrope do SAD u proseku se kreću od 700 do 900 USD, u zavisnosti od sezone i destinacije. Po dolasku, mnogi se nastanjuju kod prijatelja ili rodbine, ili iznajmljuju privremeni smeštaj dok ne organizuju dalji boravak.
3. Polaganje za američku vozačku dozvolu (Box Truck)
U praksi, mnogi koji dolaze odlučuju se da započnu rad u tzv. Box Truck segmentu, gde nije potrebna komercijalna (CDL) vozačka dozvola. Ove dozvole se najčešće polažu u državama kao što su:
- Florida
- Vašington
- Oregon
U tim državama postoji mogućnost korišćenja prevodioca na testu, što olakšava proces osobama koje ne govore engleski jezik. Troškovi koji prate ovaj korak (testovi, lekarski pregledi, dokumentacija) najčešće se kreću od 1.000 do 1.500 USD.
4. Radni status – realnost na terenu
U većini slučajeva, osobe koje dolaze na turističku vizu u SAD nemaju legalno pravo na rad. Ipak, u praksi se dešava da mnogi počnu da rade bez radne dozvole, naročito u sektorima kao što su transport, građevina i ugostiteljstvo.
Policija najčešće ne proverava radni status, osim u situacijama kada dođe do saobraćajnih prekršaja, problema s dokumentima ili krivičnih dela. Zbog toga, većina vodi računa da izbegava bilo kakve sukobe sa zakonom dok ne reguliše boravišni status.
5. Znanje engleskog jezika – sve češći zahtev
Do nedavno, znanje engleskog jezika nije bilo ključno za rad u Box Truck industriji, posebno u mestima gde postoji jak imigrantski lobi. Međutim, u poslednje vreme, zbog velikog priliva vozača iz Meksika, Indije i drugih zemalja, pojavljuju se novi zahtevi koji uključuju osnovnu sposobnost komunikacije.
To najčešće obuhvata:
- osnovno sporazumevanje sa policijom, brokerima i dispečerima,
- komunikaciju na utovaru i istovaru,
- razumevanje saobraćajnih znakova i propisa.
U nekim slučajevima, uvođenje testova sa jednostavnim pitanjima na engleskom jeziku postaje deo procesa registracije i polaganja vozačkih dozvola.
6. Kako ljudi sređuju papire i prelaze na veće kamione
Mnogi vozači koji započnu rad sa Box Truck vozilima vremenom pronalaze načine da legalizuju svoj boravak i dobiju papire koji omogućavaju polaganje za CDL (komercijalnu) dozvolu, potrebnu za vožnju velikih kamiona.
Uobičajeni putevi legalizacije uključuju:
- apliciranje za azil,
- učešće u Green Card lutriji,
- brak sa američkim državljaninom,
- povezivanje sa kompanijama koje nude sponsorship programe.
Po dobijanju radne dozvole, mnogi nastavljaju školovanje za CDL i ulaze u svet tzv. “Over The Road” (OTR) vožnje, sa većim zaradama i zahtevnijim uslovima rada.
7. Mogućnosti rada u Čikagu i drugim gradovima
Gradovi poput Čikaga postali su centri za Box Truck transport zbog velikog broja lokalnih kompanija koje zapošljavaju vozače, kako sa, tako i bez papira.
Vozači uglavnom biraju između sledećih opcija:
- vožnja kompanijskog kamiona (sa platom ili procentom),
- iznajmljivanje kamiona i rad pod sopstvenim računom.
Kamioni su često prepravljeni da imaju ležajeve i minimalne uslove za višednevna putovanja. Posao je fizički i psihički zahtevan – vozi se mnogo, često bez regulisanog radnog vremena, i zahteva veliku odgovornost.
Zaključak
Put do zaposlenja u transportnoj industriji u SAD-u nije jednostavan, ali se mnogi odlučuju da ga pređu na sličan način: dolaskom na turističku vizu, polaganjem za lokalnu vozačku dozvolu, privremenim radom, a zatim traženjem načina da legalizuju boravak i pređu u veće kategorije.
Uprkos izazovima, veliki broj ljudi sa Balkana uspešno se snašao u ovom sistemu i izgradio karijeru u Americi – neki kao vozači, neki kao dispečeri, a neki su otvorili i sopstvene transportne firme.
